Politika: Na centralnom Kosovu dve srpske vlasti takmiče se oko proslave Vidovdana

Vidovdan na celoj teritoriji Kosova i Metohije nije ovako proslavljan decenijama. Srbi razbacani po enklavama, bez velikih reči, gotovo mesec dana organizuju sportska takmičenja, folklorne smotre, književne večeri, štampaju publikacije, otvaraju izložbe slika, biraju najlepše devojke i pripremaju se da što svečanije dočekaju današnji praznik, kao da će ih neko za taj veliki trud nagraditi. Oni što još sveže pamte „milion ljudi sa Gazimestana 1989”, kažu da nikada nije ovako široko, samoinicijativno, sa očekivanjem da može biti promene u pokrajini; radno, bez patosa i prepoznatljive melanholije,dočekan Vidovdan.

„Kao da će se nešto prelomiti, pa valjda krene na bolje, na nešto normalno. Čini mi se da, i od dobra strah imamo, a i plaše nas ove priče o podeli”, kaže jedna starija gospođa u Gračanici. Na centralnom Kosovu dve vlasti se takmiče oko proslave: srpska,birana po pravilima Beograda,i druga srpska,koju podržava Priština. Ova prva je uhodana, zna se procedura: važna pesnička nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, dodeljena je Slobodanu Kostiću; likovno odličje „Zograf Longin”,akademskom slikaru Ervinu Ćatoviću; bira se najlepša devojka u tradicionalnoj nošnji kroz kvalifikacije po svim enklavama. Ova druga srpska vlast,birana po pravilima Prištine,okrenula se mladima: poznati beogradski bend „Kanda, Kodža i Nebojša” stigao je u Gračanicu; uglavnom mlađi ljudi krčili su zaraslo pravoslavno groblje u Prištini; bira se mis Kosova i Metohije, ali ne u narodnoj nošnji,već u kupaćim kostimima. Jedan važan stranac iz treće međunarodne vlasti, inače vatreni lobista za nezavisnost Kosova, posle pročitanog izveštaja o ovogodišnjem Vidovdanu, pa i kupaćim kostimima, cinično je zapisao: „šta bi o ovome rekao knez Lazar?”

Momke iz srpskih sela oko Obilića i Vučitrna niko nije poslao, sami su došli da kose travu na Gazimestanu, nije im bilo jasno koga treba da pitaju za kosidbu,kažu „da je tu crkva umesto kule znali bi ko se pita”, ovako njihovo je da srede mesto koje čuva uspomenu na junake Kosovske bitke. Pridružili su im se i Srbi policajci iz kosovske policije koji obezbeđuju spomenik.

U selima Kosovskog Pomoravlja živi 40 000 Srba, a gradovi u kojima su mnogi ranije živeli, što se kulturnih sadržaja tiče, za njih ne postoje od izgona 1999. godine. Sela su postali novi centri,a jun,mesec Vidovdana, vreme je takmičenja, igara, koncerata, mesec kada se stare i pohabane srpske zastave menjaju novim trobojkama. Najviše se slavi u Velikom Ropotovu. Hiljade gostiju naprave od ovog mesta varošicu.Među njima se redovno pojavljuje monah Kirilo iz manastira Dragnac. Visoki starac ogromne brade i neprestanog osmeha ima trenutak vremena za svakoga ko mu priđe. Ovde je neobično cenjen,jer je, pričaju Pomoravci, u najteže doba 1999,kada su svi bežali, izašao ispred izbegličke kolone nekog sela, legao na put i rekao; „idite preko mene!”.Selo se vratilo, i danas su u svojim domovima. U ovom kraju, u mestu Prilepac,gde je i rođen knez Lazar,danas se polaže kamen temeljac za izgradnju crkve svetitelju iz Kosovskog boja.

Na severu pokrajine mnoge aktivnosti su na iseljenom Univerzitetu iz Prištine.Oživeo je i nekadašnji Sabor kulturnog stvaralaštva Jugoslavije, sada pod imenom Srbije, a sve je treštalo od bajkera koji su ovde u svojoj vidovdanskoj „Bajk – rok misiji”:

„Mi nismo prelazili nikakvu granicu, prešli smo administrativnu liniju bez ikakvih dokumenata, ušli jednostavno u svoju zemlju”, izjavio je Milić Radević, ispred 1500 bajkera u Kosovskoj Mitrovici. Pored mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, mestu brojnih krvavih razračunavanja, tu gde se stvarno i simbolično razdvajaju Srbi i Albanci,ove godine je organizovan Vidovdanski sajam knjiga, po ugledu na onaj što se nekad održavao u Prištini. Ovo je prvi put da je jedna strana prema drugoj okrenula knjigu. „Kupio sam sinu Vuku bukvar”, kaže novinar Željko Tvrdišić. A da li je neko saone druge, albanske strane mosta prešao, nešto kupio ili pogledao knjige, ne zna se.

Crkva je poslala poruku da se mora čuvati vera, zemlja i srpsko prisustvo na Kosovu i Metohiji. „Naši preci su ovu zemlju skupo kupili i mi zato nemamo pravo da je olako otuđimo, da prodajemo ono što sami nismo stekli, već smo nasledili“, rekao je episkop raško-prizrenski Teodosije i istakao kako istorija i danas nameće polaganje ispita na Vidovdan. Vidovdansku liturgiju u manastiru Gračanica i parastos na Gazimestanu ratnicima Kosovskog boja služi patrijarh srpski Irinej sa mitropolitom Amfilohijem.

(Politika)